Alergijski konjuktivitis

Alergijski konjuktivitis

Klinička slika alergijskog konjuktivitisa

Kliničku sliku alergijskog konjuktivitisa (AK) karakteriše svrab, suzenje, crvenilo očiju i otečenost kapaka. Kod sezonskog alergijskog konjuktivitisa (SAK) simptomi se javljaju u određenom periodu godine ili u proleće kada dominiraju aerogeni alergeni kao što su polen drveća i / ili u leto kada dominira polen trave i korova. Ljudi sa SAK nemaju simptome u zimskim mesecima i u hladnim klimatskim uslovima zbog smanjenih koncentracija ovih alergena u vazduhu. Kod nesezonskog alergijskog konjuktivitisa (NAK), simptomi su prisutni tokom cele godine. Aeroalergeni uobičajeno, u ovim slučajevima su Dermatophagoides pteronyssinus, aeroalergeni kućnih ljubimaca (mačke, psi, itd), aeroalergeni grinja…

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja uzimajući detaljnu anamnezu I pregledom pacijenta, alergološkim kožnim testovima, određivanjem nivoa IgE u suzama i konjuktivnom biopsijom. Alergijske bolesti oka predstavljaju alergijsku reakciju u konjunktivi na alergene iz okruženja. Oni se razlikuju prema patogenim mehanizmima, delovima oka koji su zahvaćeni alergijskom upalom, kliničkim manifestacijama, i učestalosti pojavljivanja. Važan podatak je postojanje atopijskih bolesti u ličnoj i porodičnoj istoriji.
SAK se manifestuje u najvećem procentu sa akutnim, prolaznim naletima svraba, crvenila, suzenja i otoka očnih kapaka u periodu visoke koncentracije polena u vazduhu. Ovi simptomi su prisutni tokom cele godine kod NAK a nešto izraženiji na prelazu između godišnjih doba. Oštrina vida ostaje nepromenjena. Pregledom prednjeg očnog segmenta vidi se izraženo konjuktivalno crvenilo, i izrazita papilarna reakcija konjuktive. Pored toga prisutan je i otok očnih kapaka. Rožnjača nikada nije pogođena procesom. Mnoga klinička ispitivanja AK se baziraju na utvrđivanju nivoa IgE u suzama. Kožni testovi su od velikog značaja za postavljanje definitivne dijagnoze, kod određivanja alergena koji uzrokuje alergijsku reakciju.

Lečenje

Tretman alergijskog konjuktivitisa je nefarmakološki i farmakološki.
Nefarmakološkata terapija se sastoji od mera primarne prevencije ili kontrole životne sredine (ekspozicijska profilaksa), koji u većini slučajeva imaju ograničene efekte.
Farmakološki tretman AK sastoji se od primene antihistaminika i nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAIL). Sistemski i lokalni antihistaminici u vidu tableta ili kapi su najčešće primenjivani lekovi u lečenju AK. Oni ublažuju kliničke simptome blokiranjem histaminskih receptora. Radi smanjenja konjuktivalne hiperemije, obično se koriste kombinovani preparati koji sadrže antihistaminska i vazokonstriktorna dejstva. Antihistaminici u kapima za oči imaju prednost nad sistemskim jer deluju lokalno, brže, i ne isušuju oko. Blokiraju delovanje histamina na konjuktivu oka i smanjuju simptome iritacije, svraba, bola. Vazokonstriktori izazivaju privremenu konstrikciju krvnih sudova u konjuktivi i smanjuju crvenilo oka. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) deluju tako što blokiraju stvaranje prostaglandina koji su odgovorni za razvoj zapaljenske reakcije i jedni su od medijatora kod alergija. Kortikosteroidi zbog svojih nusefekata (pojave sekundarnih infekcija, povećanja očnog pritiska i katarakte) indikovani su samo za kratkotrajno lečenje teških slučajeva koji ne reaguju na konvencionalnu terapiju.

Allergijski konjuktivitis – Epidemiološka Studija, Republika Makedonija

Prema rezultatima studije “Epidemiološke karakteristike alergijskog rinitisa u zemlji u korelaciji na polensku mikrofloru”, koju je sproveo Institut za medicinu Republike Makedonije-Skoplje i Kancelarije za medicinu rada (SZO Kolaborativni centar i GA2LEN Kolaborativni centar) u periodu od 1998. do 2003. godine u šest gradova u Makedoniji, simptomi konjuktivitisa odnose 30,1 % ispitanika, a prevalencija AK je 12,9 %. Prema istraživanju nesezonski alergijski konjuktivitis (NAK) čini 58,7 %, a sezonski alergijski konjuktivitis (SAK) 41.2% slučajeva AK kod ispitanika.

Prema istom istraživanju, prevalencija AK je najviša u Prilepu (26,0%), a najniža u Pehčevu (8,3 odsto). Prevalencija u Skoplju je 8,5 %.

Share this post